Sarajevska ruža je trag od eksplozije granate u betonu, kasnije ispunjen crvenom bojom – Wikipedia
Njegovo ime ispisalo je nove stranice svetske istorije ratovanja. Tokom devedesetih godina prošlog veka, punilo je naslovne stranice novina. Na njegovim ulicama, u asfaltu, utisnute su latice, ispunjene crvenom bojom i nazvane sjetno-tužno-romantično Sarajevske ruže. A predstavljaju jedinstven spomenik u gradu u kojem se vodio jedan od najdužih okršaja u istoriji modernog ratovanja. One su spomen na opsadu Sarajeva koja, kada se statistikom opisuje, navodi se u brojkama koje su pretrpeli civilni: ranjeno ih je oko 50.000, a život je izgubilo 10.650 – od čega je bilo 1.601 dete; a oštećeni su verski i kulturni objekti.
Sarajevo je bilo pod konstantnom opsadom srpskih snaga 1.425 dana. Za to vreme na grad je palo 470.000 granata – u proseku 329 dnevno. Rekord je zabeležen 22. jula 1993. godine kada ih je, u toku samo jednog dana, na grad bilo ispaljeno 3.777. Svaka granata, koja je eksplodirala na asfaltu, ostavila je trag koji podseća na cvet. Nakon završetka rata, “latice” smrtonosnih kratera, ispunjene su crvenom bojom u znak sećanja na sve one koji su izgubili živote tokom opsade. Svaka ruža označava mesto gde je granata ubila najmanje troje ljudi. Svake godine u aprilu, neko se seti da ih očisti. Sarajlije ostavljaju cveće u prolazu ili u mimohodu objašnjavaju mladim naraštajima šta ti spomenici predstavljaju. Jer, neki se i dalje pitaju šta predstavljaju ožiljci u šetalištu i zašto se niko od vlasti ne trudi da ih izgladi tj. popravi!
Nakon inicijative i objavljivanja teksta Jasminka Halilovića “Nestaju Sarajevske ruže” 2005/06. godine, grupa aktivista je predala tekst tadašnjoj gradskoj upravi Sarajeva. Dobili su obećanje da će se pobrinuti za sanaciju istih. Međutim to nisu učinili. Aktivisti nisu odustali: uspeli su da sprovedu zamisli u delo i to posredstvom učešća na XIV Bienalu mladih umetnika Evrope i Mediterana u Skoplju, gde je BiH predstavljena radom “7 tačaka – 7 sarajevskih ruža”. Ovaj rad je takođe bio prezentovan i na festivalu International Arts Festival u San Marinu.
Predsednik organizacije Urban Jasminko Halilovic rođen je u Sarajevu, gde je diplomirao na Ekonomskom fakultetu, a zatim i završio master studije iz finansijskog menadžmenta. Pored osnivanja udruzenja Urban, autor je više projekata, kao što su “Sarajevska furka” koja je bila prvi blog objavljen kao knjiga u BiH; zatim monografija “Sarajevo – moj grad, mjesto susreta” gde je bio jedan od koautora. Prije četiri godine, započeo je interaktivni projekat putem web stranice, koji je kasnije privukao pažnju javnosti u regionu i obezbjedio podršku lokalnih vlasti ali i medija. Krajnji rezultat navedenog je objavljivanje knjige “Djetinjstvo u ratu”, početkom 2013. godine. O čemu se zapravo radi? U junu 2010. godine, Jasminko se obratio vršnjacima putem web stranice. Tražio je da mu se kratko odgovori na pitanje “Šta je za tebe detinjstvo u ratu?” Vijest se brzo proširila, a Jasminkov projekat je naišao na snažnu podršku: za tri meseca uključilo se preko 1.500 ljudi iz 38 država sveta koji su hteli da podele svoja iskustva. Sećanja generacija na vreme odrastanja u ratnoj BiH, njihova pisma, crteži, odlomci iz dnevnika…našli su mesto na 328 stranica u ovoj neverovatnoj knjizi.
“Rad na ovoj knjizi sam želeo da posvetim Mireli Pločić, mojoj prvoj simpatiji koja je, nažalost, poginula u ratu 1994. godine. U poređenju sa nekoliko objavljenih dečijih ratnih dnevnika, želeo sam da se bavim kolektivnim iskustvom odrastanja u ratnim uslovima. Ovaj projekat bio je otvoren za sve generacije koje su deo detinjstva proživele između 1992. i 1995. godine.”
Navedena publikacija prevedena je na više jezika, a imala je i svoje predstavljanje u Evropskom parlamentu u Briselu pod pokroviteljstvom Doris Pack, predsednice Evropskog kulturnog komiteta i Dine Elezovića, predstavnika Kantona Sarajevo u Briselu, u maju 2013.
“Lično nisam ljubitelj spomenika napravljenih od modernih materijala koji u potpunosti menjaju izgled prostora u kojem se nalaze. Stoga smatram da su Sarajevske ruže najreprezentativniji spomenik koji nas podseća na opsadu Sarajeva i sve žrtve rata,” objasnio je Jasminko Halilović, predsednik udruženja Urban koje se bavi promocijom kulture u glavnom gradu BiH. “Sama romantika u nazivu spomenika – ruže, na najbolji način oslikava duh Sarajeva i želju da se i one najružnije stvari prikažu kroz jedan metaforičan izraz. Činjenica je da ljudi upravo zbog toga vole taj spomenik, koji je donekle jedinstven u svetu – upravo zbog te jake povezanosti stanovnika sa njim. Zato je važno sprečiti njihovo dalje uništavanje. Trenutno u tom kontekstu nije učinjeno ništa, osim izvesnih napora pojedinaca ili određenih organizacija,” dodao je Jasminko. Zapravo sve pobrojano govori o tome kako inicijativa pojedninca ili grupe može sačivati sjećanje na igubljene godine i živote kao što je to slučaj sa Sarajevskim ružama.
