Dok se Evropa i dalje bori sa rastom islamofobije koja je podstaknuta rastom izbjeglicke krize i islamskim terorizmom, sve se više pitanja postavlja o tome da li je islam kompatibilan sa evropskom civilizacijom.
Dok se Evropa i dalje bori sa rastom islamofobije koja je podstaknuta rastom izbjeglicke krize i islamskim terorizmom, sve se više pitanja postavlja o tome da li je islam kompatibilan sa evropskom civilizacijom. Kako bi se riješio ovaj problem, i suzbila rastuća netolerancija na kontinentu, koalicija nevladinih organizacija, akademika i aktivista je odlučila da organizuje samit u Sarajevu na temu islamofobije.
Uprkos relativno niskom profilu na Evropskom radaru, mnogi odgovori na neke od vitalnih pitanja leže u tolerantnom i multikulturalnom Sarajevu. Zbog toga je ovo mjesto izabrano za prvi evropski samit o islamofobiji koji je održan od 24. do 26. juna 2016. godine.
Sa svečanim otvorenjem na mjestu kao što je obnovljena Sarajevska gradska Vijećnica i biblioteka, privatnom događaju je prisustvovalo nekoliko političara koji su držali uzbudljive govore o prisutnosti i opasnosti Islamofobije u Evropi. Bivši španski premijer Jose Luis Rodriguez Zapatero, pohvalio je multikulturalno društvo svoje zemlje i špansku zajedničku istoriju sa susjednom islamskom Sjevernom Afrikom.
Predavači su bili dobro primljeni, uprkos određenoj dozi skepticizma koja je postojala među sudionicima samita. Član nezavisne komisije o slobodi informisanja i bivši lider ”Commons-a” pod ministarstvom Tonija Blera, RT Hon Jack Straw je bio upitan o tome kako su učinci rata u Iraku pridonijeli nestabilnosti na Bliskom Istoku i njegovom odnosu prema rastu islamofobije. Prisutni političari su se suočili sa oštrim kritikama Al Jazeera English novinara i političkog komentatora, Mehdija Hassana, koji je tvrdio da su oni dopustili da se islamofobija zagnoji u društvima, dok istovremeno pomažu svoje širenje putem vanjskopolitičkih odluka.
Drugi dan samita je počeo u narodnom pozorištu u Sarajevu, a za slijedeća dva dana, mješavina akademika, novinara, istoričara i aktivista je vodilo detaljne diskusije, rasprave i sesije unakrsnih ispitivanja istražujući regije Evrope i njihova trenutna iskustva sa islamofobijom.
Od posebnog interesa je bila rasprava o tome kako je Islam dosegao na čelo nacionalne rasprave u zemljama s relativno velikim muslimanskim zajednicama, kao što su Belgija, kao i u zemljama poput Litvanije koje imaju vrlo malo muslimana koji žive unutar granica ove države. Sudionici su imali priliku čuti govor ljudi poput Joe Mulhala čije je istraživanje o al-Muhajiroun islamskoj terorističkoj mreži otkriveno od strane ”Nada, ne mržnja” organizacije, koja se trudi da uspori rast islamofobije u Velikoj Britaniji u vrijeme rastućih napetosti, posebno u odnosu na referendum u Velikoj Britaniji.
Širok izbor sudionika samita je dozvolio da se islamofobija ispita iz nekoliko uglova. Dr. Ivan Kalmar, profesor antropologije na Univerzitetu u Torontu je fokusirao svoju diskusiju na razmatranje islamofobije iz istorijske perspektive. Istakao je zajedničku istoriju Islamofobije sa ostalim oblicima rasizma i diskriminacije u prošlosti Evrope. Osporio je tvrdnju da je ”islamofobija novi antisemitizam”, jer oba termina imaju dugu i zajedničku istoriju. Međutim, on je prihvatio da ova analogija može imati korisnu ulogu u pružanju snažnih upozorenja evropskim građanima o nastanku takvih oblika rasizma i njihovo prihvatanje u mainstream medijima i školama mišljenja.
Neki su gosti odlučili raspravljati o islamofobiji kroz prizmu moći. Hatem Bazian, urednik i osnivač ”Islamophobia Studies Journal’ i viši predavač na odjelima Bliskog istoka i narodnosti na Univerzitetu Kalifornija, Berkeley, govorio je o islamofobiji kao institucionalno izgrađenoj od strane elite koja nedovoljno racionalizuje globalne nejednakosti i militarizam.
Objasnio je da, kako bi se istinski borili sa islamofobijom, Evropska zajednica mora prihvatiti da su etablišmenti u mnogim zemljama iskoristili islamofobiju kao politički instrument da manipulišu svoje stanovništvo kako bi stekli veću moć. Bilo je nekoliko ključnih tema koje su se pojavile tokom konferencije. Možda i najistaknutija je bila potreba da se suprostave promociji i poticanju islamofobije od strane velikih medijskih institucija. Druga je bila potreba za izgradnju široke koalicije između grupa koje se protive islamofobiji i grupa koje promovišu anti-rasizam u Evropi i svijetu.
Na kraju, govornici su se složili da političke elite u mnogim evropskim državama moraju biti izazvane kada se pokušava manipulisati islamofobijom za svoje političke ciljeve.
Uprkost teškom i često mračnom toku rasprave, ukupna atmosfera i otvorenost sudionika je stvorila pozitivno okruženje za učenje, umrežavanje i izgradnju međunarodnih odnosa. Jedan od vrhunaca samita je bio u subotu naveče, za vrijeme iftara kada su se gosti okupili na večeri u spektakularnom krugu oko Sebilj česme u Sarajevu u starom gradu. Svi su sudionici bili saglasni da je grad Sarajevo bio pravi izbor za ovako važnu diskusiju.
