Odlazak mladih iz Bosne i Hercegovine poslednjih godina predstavlja jednu od najaktuelnijih tema, o kojoj se mnogo govori, no ne nude se rješenja za taj problem. Govoreći o odlasku iz Bosne i Hercegovine, u fokus se ne stavljaju samo mladi, već sve generacije, a mišljenje da iz zemlje odlaze najobrazovaniji i najsposobniji ljudi, takođe više nije reprezentativno.
Anketa provedena od strane Balkan Diskursa sa 378 mladih potvrdila je da 38.1% želi napustiti zemlju, 47.6% je reklo možda, a onih koji žele ostati je 14.3%. Na drugo pitanje ,,Koji su razlozi odlaska iz zemlje?”, 42.2% mladih navodi uslove života, 38.4% su finansijske prirode, a 9% zbog dodatnog obrazovanja.
„Osoba sam koja želi da stvara i doprinosi. Uvek tražim svoj životni put sa mnoštvo interesovanja. Želim da svako iz moje matične zemlje živi dobro, pristojno. S obzirom da studiram mehatroniku na Tehničkom Univerzitetu u Gracu, interesujem se za razvoj tehnike koja je nažalost zapostavljenja u našoj državi“, kaže za Balkan Diskurs student Nemanja Mijajlović.
On je odlučio napustiti Bosnu i Hercegovinu zbog, kako kaže, nedostatka perspetkive i loših životnih uslova.
„Porodica je u suštinskom smislu najvažnija za razvoj mlade osobe, naročito u zemlji kao što je Bosna i Hercegovina u kojoj se čovek ne može osloniti na sistem. Nastavio sam školovanje u Austriji koja vodi računa o mladim osobama i gde obrazovni sistem ceni znanje i stručnost. Jedan od razloga da napustim matičnu zemlju je što vlast ne vodi računa o mladim osobama, kako žive, šta rade, da li se i koliko obrazuju“, kaže Nemanja.
Većina mladih ne vidi perspektivu i želi da svoj život gradi u drugoj državi. To je jedan od najvećih problema sa kojim se suočava Bosna i Hercegovina.
„Trenuto ne planiram da se vratim u matičnu zemlju. Ono što primećujem je da moj lični razvoj u Austriji potpuno odudara od svih vrednosti koje važe za poželjne u Bosni i Hercegovini. Kao takav pojedinac, sa brilijantnim idejama i rezultatima, i dalje ne bih bio cenjen. Svakoj mladoj osobi preporučujem da čita, sluša kvalitetnu muziku i gleda dobre filmove, te da formalno obrazovanje shvate ozbiljno kako bi bili dobro pripremljeni za život koji sledi“, dodaje Nemanja.
Među onima koji odlaze puno je i mladih kojima brojne mogućnosti koje se otvaraju u inostranstvu zvuče primamljivije nego da ostanu da žive u svojoj zemlji u kojoj je nezaposlenost ogroman problem.
Ipak, među mladima ima i onih koji su, iako svesni loše perspektive, odlučili da ostanu i pokušaju da podstaknu i druge da to urade među kojima je i mlada romkinja Jovana Barbu.
„Student sam Pravnog fakulteta u Bijeljini, aktivistica, koordinatorica i trenerica na projektima. Radim u udruženju „Siguran korak“ i honorarno na portalu Moja Bijeljina kao novinar i terenski radnik. Sebe bih opisala kao ambicioznu, tvrdoglavu i samouverenu devojku“, kaže Jovana.
Položaj mladih osoba je ugrožen pogotovo kada ste manjina i svakodnevno se susrećete sa predrasudama o vama.
„Svoj život baziram na svom ličnom razvoju i na romsku zajednicu u Bijeljini, jer smatram da svojim znanjem i duhom mogu promeniti neke stvari u njoj. Bez obzira što se svakodnevno susrećem sa predrasudama ljudi oko mene, svojim trudom, radom i osmehom na licu ih sputavam da prestanu misliti loše o Romima“, objašnjava Jovana.
Prema njenom mišljenju položaj mladih je poražavajući, a iako dosta njih, kako kaže žele da ostanu u Bijeljini prinuđeni su da „trče trbuhom za kruhom“.
„Smatram da svaka mlada osoba koja završi fakultet mora pronaći posao i truditi se da dođe do toga. Porodica je veoma bitna, jer imaju veliku ulogu u oblikovanju dece i njihovih karakternih osobina“, kaže Jovana.
Ova mlada i uspešna Romkinja se kroz svoj život suočavala se sa omalovažavanjem okoline, ali je ipak odlučila da ostane i gradi bolju budućnost za sebe i sve ljude.
„Svoju budućnost vidim u granicama naše države. Imala sam ponude da odem studirati u inostranstvo sa plaćenim školovanjem i stipendijama, ali sam odlučila ostati i dokazati da ima nade za sve mlade osobe i da se može ovde uspeti. Postigla sam pre svega da porušim predrasude o Romima, da ljudi ne biraju sudbinu, ali je mogu usmeriti ka nečemu boljem“, navodi ona.
Priča kako su je učešće na raznim seminarima i poznanstva doveli i do poziva UNESCO-a da predstavlja Bosnu i Hercegovinu i mlade osobe na koferenciji mladih u Ženevi.
„Vodim se time da se ništa ne treba dobiti lako i da se za sve moramo boriti da bi cenili to što dobijemo. Glavni motiv mog napredovanja je da verujem u ovaj grad. Verujem, da se može dosta toga uraditi uz novu energiju i mnogo truda. Konkretno grad Bijeljina je razvijen i mladi imaju mogućnosti koje oni ne prepoznaju, ali zašto da ne za pet, šest godina Bijeljina ne bi postala grad studenata, turizma i grad rada“, optimistična je Jovana.
Bosanskohercegovačko društvo je po strani ostavilo želje i potrebe mladih kao i njihove uslove za razvoj, iako bi upravo oni trebali biti stub svakog sistema i države.
Prema podacima Unije za održivi povratak BiH, u poslednjih šest godina bilježi se stalni rast odlazaka iz BiH. Od 2013. godine od kada Unija vodi evidenciju, do kraja prošle godine, BiH je napustilo više od 200 hiljada ljudi. Samo tokom 2019. godine BiH napustilo je 60 hiljada osoba, a godinu ranije oko 40 hiljada ljudi.
