Dvadesetosmogodišnji Emir Avdić iz Dubrava, nedaleko od Tuzle, je kutlače, šerpe, noževe i tiganje zamijenio vunom, pištoljem i platnom.
Dok većina njegovih vršnjaka sreću pokušava naći daleko od Bosne i Hercegovine, on je odlučio ostati i na najbolji mogući način njegovati bosansko-hercegovačku tradiciju. Svoju maštu, želje kupaca ali i motive bosansko-hercegovačkog naslijeđa prenosi na tepihe i to na najmoderniji način, a što je prepoznato ne samo u Bosni i Hercegovini nego i van njenih granica.
Prilikom izrade tepiha koristi savremenu tafting (eng. Tufting) metodu, kojom se odgovarajućim alatom, odnosno pištoljem, utiskuje vuna na platno. Za ovu metodu, Avdić je saznao na internetu i svaki potez je učio preko društvenih mreža i pretraživača. Najveća prepreka mu je bila nedostupnost materijala i godinu dana mu je trebalo da kupi potrebni materijal i krene u izradu tepiha.
„Poznato je da se mi Bosanci i Hercegovci od davnina bavimo rukotvorinama te zbog toga u Bosni i Hercegovini postoji veliki izbor vune u boji. Međutim, ono što nisam mogao kupiti ovdje, nego naručiti online, jeste pištolj“, kazao je Avdić.
Kako za izradu tepiha nije potrebna samo vuna i pištolj već i odgovarajuće platno, Avdić je kupio platno od jute, koje je lako dostupno u Bosni i Hercegovini. Uz pištolj koji utiskuje vunu, istaknuo je da koristi i projektor, preko kojeg prenosi određene ilustracije na već ranije rastegnuto platno na okvir.
„Na zategnutom platnu preslikam ilustraciju i izračunam dimenzije koje su potrebne. Nakon toga, uvlačim vunu u pištolj i vunom šaram po platnu, to jest prenosim vunu na platno“, istaknuo je Avdić.
Nakon prenosa vune na platno reže tepih i pozadinu zalijepi tutkalom, ošiša tepih i nakon određenog vremena zalijepi pozadinsko platno. Za izradu jednog tepiha, Avdić je kazao da mu je potrebno oko sedam dana.
Spoj modernog sa starim zanatom zapravo je u njemu probudilo želju da počne da izrađuje tepih. Prva narudžba je bila staza u obliku mačke, a kako navodi želi da kroz ovaj moderni način provlači i bosansku tradiciju.
„Znam koliko zapravo izrada tepiha njeguje tradiciju, a znajući kako su naše bake i nene mnogo značaja davale ručnoj izradi svih stvari u pokućstvu, naročito ćilima, shvatio sam da na ovaj način mogu izrađivati i tepihe koji će imati motive ćilima“, pojasnio je Avdić.
Njegov trud su prepoznali mnogi koji su ga zatrpali narudžbama iz Bosne i Hercegovine, ali i zemalja Evrope.
„Najviše su zastupljenje narudžbe sa motivima nekih serija, filmova, brendova. Bez obzira na narudžbe u planu sam i da napravim nekoliko serija tepiha koje ću ponuditi kupcima“, dodao je Avdić.
Ostati u Bosni i Hercegovini i pokrenuti biznis je ogroman rizik ali ovaj dvadesetosmogodišnjak je svjestan da bez rizika nema napretka.
„Mogao sam da odem van granica, ali sam ostao svjestan svega šta dolazi kada u nešto novo ulazite. Zapravo, prevagnula je želja da pokrenem nešto svoje“, istaknuo je Avdić.
Ova pozitivna priča pokazuje da ideja i talentovanih ljudi ne nedostaje u Bosni i Hercegovini i da trudom i voljom se može i ovdje uspjeti i biti prepoznatljiv ne samo u državi, nego i van njenih granica.
Ovaj članak dio je serije tekstova u okviru projekta #EmployMe Centra za postkonfliktna istraživanja i Balkan Diskursa. Cilj serijala je podići svijest o problemima s kojima se susreću mladi ljudi u oblasti obrazovanja i zapošljavanja u BiH te istaknuti neke dobre prakse u borbi s tim preprekama. Ovaj serijal dio je “Programa zadržavanja mladih u BiH – Opšta mobilizacija” kojeg provodi Udruženje građana Nešto Više u saradnji s PRONI Centrom za omladinski razvoj, uz podršku Delegacije Evropske unije u BiH.
