Emir Avdić modernom metodom čuva stari zanat

Emir koristi tafting metodu pri izradi tepiha. (Foto: Ramo Tučić)

Dvadesetosmogodišnji Emir Avdić iz Dubrava, nedaleko od Tuzle, je kutlače, šerpe, noževe i tiganje zamijenio vunom, pištoljem i platnom.

Dok većina njegovih vršnjaka sreću pokušava naći daleko od Bosne i Hercegovine, on je odlučio ostati i na najbolji mogući način njegovati bosansko-hercegovačku tradiciju. Svoju maštu, želje kupaca ali i motive bosansko-hercegovačkog naslijeđa prenosi na tepihe i to na najmoderniji način, a što je prepoznato ne samo u Bosni i Hercegovini nego i van njenih granica.

Prilikom izrade tepiha koristi savremenu tafting (eng. Tufting) metodu, kojom se odgovarajućim alatom, odnosno pištoljem, utiskuje vuna na platno. Za ovu metodu, Avdić je saznao na internetu i svaki potez je učio preko društvenih mreža i pretraživača. Najveća prepreka mu je bila nedostupnost materijala i godinu dana mu je trebalo da kupi potrebni materijal i krene u izradu tepiha. 

Foto: Ramo Tučić

„Poznato je da se mi Bosanci i Hercegovci od davnina bavimo rukotvorinama te zbog toga u Bosni i Hercegovini postoji veliki izbor vune u boji. Međutim, ono što nisam mogao kupiti ovdje, nego naručiti online, jeste pištolj“, kazao je Avdić.

Kako za izradu tepiha nije potrebna samo vuna i pištolj već i odgovarajuće platno, Avdić je kupio platno od jute, koje je lako dostupno u Bosni i Hercegovini. Uz pištolj koji utiskuje vunu, istaknuo je da koristi i projektor, preko kojeg prenosi određene ilustracije na već ranije rastegnuto platno na okvir.

„Na zategnutom platnu preslikam ilustraciju i izračunam dimenzije koje su potrebne. Nakon toga, uvlačim vunu u pištolj i vunom šaram po platnu, to jest prenosim vunu na platno“, istaknuo je Avdić. 

Nakon prenosa vune na platno reže tepih i pozadinu zalijepi tutkalom, ošiša tepih i nakon određenog vremena zalijepi pozadinsko platno. Za izradu jednog tepiha, Avdić je kazao da mu je potrebno oko sedam dana. 

Spoj modernog sa starim zanatom zapravo je u njemu probudilo želju da počne da izrađuje tepih. Prva narudžba je bila staza u obliku mačke, a kako navodi želi da kroz ovaj moderni način provlači i bosansku tradiciju.

Osim etno motiva, Emir izrađuje tepihe i s modernim motivima. (Foto: Ramo Tučić)

„Znam koliko zapravo izrada tepiha njeguje tradiciju, a znajući kako su naše bake i nene mnogo značaja davale ručnoj izradi svih stvari u pokućstvu, naročito ćilima, shvatio sam da na ovaj način mogu izrađivati i tepihe koji će imati motive ćilima“, pojasnio je Avdić.

Njegov trud su prepoznali mnogi koji su ga zatrpali narudžbama iz Bosne i Hercegovine, ali i zemalja Evrope.

„Najviše su zastupljenje narudžbe sa motivima nekih serija, filmova, brendova. Bez obzira na narudžbe u planu sam i da napravim nekoliko serija tepiha koje ću ponuditi kupcima“, dodao je Avdić. 

Ostati u Bosni i Hercegovini i pokrenuti biznis je ogroman rizik ali ovaj dvadesetosmogodišnjak  je svjestan da bez rizika nema napretka. 

„Mogao sam da odem van granica, ali sam ostao svjestan svega šta dolazi kada u nešto novo ulazite. Zapravo, prevagnula je želja da pokrenem nešto svoje“, istaknuo je Avdić.

Ova pozitivna priča pokazuje da ideja i talentovanih ljudi ne nedostaje u Bosni i Hercegovini i da trudom i voljom se može i ovdje uspjeti i biti prepoznatljiv ne samo u državi, nego i van njenih granica.

Ovaj članak dio je serije tekstova u okviru projekta #EmployMe Centra za postkonfliktna istraživanja i Balkan Diskursa. Cilj serijala je podići svijest o problemima s kojima se susreću mladi ljudi u oblasti obrazovanja i zapošljavanja u BiH te istaknuti neke dobre prakse u borbi s tim preprekama. Ovaj serijal dio je “Programa zadržavanja mladih u BiH – Opšta mobilizacija” kojeg provodi Udruženje građana Nešto Više u saradnji s PRONI Centrom za omladinski razvoj, uz podršku Delegacije Evropske unije u BiH.

Ramo je bachelor žurnalistike. Zaposlen je na RTV Slon Tuzla, a pored toga obavlja poslove PR marketinga za nekoliko kompanija. Svestran je, a javnosti je prepoznatljiv kao nagrađivani slikar te iza sebe ima nekoliko samostalnih, kao i grupnih izložbi. Bavi se i pjevanjem, te je aktivan član Vokalnog ansambla BKC-a TK.

Vezani članci

Balkan je obitavalište nespokoja
Sto godina je prošlo od kako je prva čahura pala pokraj Latinske ćuprije, a u tom vijeku mnogo je jama, klisura i grobnica ostalo neobilježeno. U njima je neobilježen „spokoj“. U njima su na stotine i hiljade „spokoja“ koji imaju ime i prezime.
Obrazovanjem prevenirati rodno zasnovano nasilje
Predstavnici obrazovnih institucija, nevladinog sektora, kao i borci i borkinje za ljudska prava su saglasni da borba protiv bilo kojeg oblika nasilja mora biti sadržana u svakodnevnim aktivnostima, a posebno u komunikaciji s mladim osobama i djecom, gdje osim obrazovnih institucija bitnu ulogu imaju i roditelji, odnosno porodica.  

Komentarišite

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *



Dobitnici Nagrade za interkulturalna dostignuća od strane Austrijskog federalnog ministarstva za Evropu, intergracije i spoljne poslove.

Post-Conflict Research Center
Prijavite se na našu mailing listu