„Super žene“ je društveni biznis iz Zvornika koji se bavi pružanjem usluga površinskog i dubinskog čišćenja, na način da zapošljava žene od 40 i više godina, niže stručne spreme.
Prema zadnjim podacima Agencije za rad i zapošljavanje Bosne i Hercegovine, broj nezaposlenih osoba je oko 466 hiljada, od kojih je 253 hiljade ili 54.41 posto žena.
Pravnica Tamara Jović, politikologinja Bojana Tanacković, profesorica Zorica Mitrović i studentica Ana Glišić su motivisane potrebama svojih majki ali i drugih žena koje zbog godina starosti i nedostatka radnog iskustva imaju poteškoće pri zaposlenju odlučile pokrenuti ovaj biznis.
„Ideja za pokretanjem ove vrste biznisa nastala je u Inkubatoru biznis ideja koje finansira i podržava Fondacija Mozaik, a dio profita izdvaja se i za edukaciju i društveno uključivanje ovih žena”, objasnila je Tamara.
Ovu ambicioznu mladu ženu u ovom poduhvatu je inspirisala njena majka – žena koja ima više od 40 godina života, završenu osnovnu školu i samo 15 dana radnog iskustva. Žene koje se nalaze u sličnoj situaciju spadaju u kategoriju teže zaposlivih žena, ali ne zadovoljavaju ni uslove za penzionisanje, te se često odlučuju da rade „na crno“ za male dnevnice i u lošim uslovima. Istraživanje koje su „Super žene“ sprovele pokazalo je da u Zavodu za zapošljavanje Zvornik ima 1.499 žena preko 40 godina, od toga 707 njih su niže stručne spreme i 128 bez i jednog dana radnog iskustva.
„Odlučili smo da pokušamo pomoći i da od gusjenica stvorimo divne leptire. Da ženama pružimo mogućnost da osjete šta je to kad zaradiš svoju platu, da im osiguramo zdravstveno i penziono, da ulažemo u njihovu edukaciju kroz doškolovavanje, razne kurseve i radionice i da ih što više uključimo u različite vrste društvenih aktivnosti gdje će one pokazati svoje znanje i svoju snagu, a samim tim podstaći i druge žene da se aktiviraju“, dodala je Tamara.
Radu „Super žene“, kako navode u firmi, pomaže Zavod za zapošljavanje Zvornik, a pošto su društveni biznis na kraju godine dio profita trebaju uložiti u edukaciju žena. U odnosu na visinu raspoloživih sredstava na kraju godine, kako pojašnjavju, žene će same odlučivati da li žele da se školuju, da pohađaju neki kurs ili radionicu. Poslovi na kojima one rade jesu usluge čišćenja, a trenutno je u toku i obuka za rad na mašini za dubinsko čišćenje.
Zahvalnost i entuzijazam je jako veliki i kod zaposlenih žena koje kažu da im zarada veoma znači jer doprinosi porodičnom budžetu, ali i njima samima jer su postale društveno aktivnije.
,,Posao puno znači meni i mojoj porodici. Radim poslije mnogo godina sjedenja u kući. Moja djeca su odrasla i sad im je potrebniji novac više nego ikad. Djevojke su dobre, trude se da nam pomognu i da nas razumiju kada nešto ne znamo. Svaki dan učimo nešto novo”, rekla je Koviljka Krajšnik, jedna od žena zaposlenih zahvaljujući ovom biznisu.
Trenutna aktivnost biznisa ,,Super žene” je proširenje tržišta i broja zaposlenih žena. Cilj im je da do kraja godine imaju zaposlene još bar četiri žene, a da usluge čišćenja prošire na čitavu regiju Birač jer su kroz istraživanja koja su prethodno provele uvidjele da postoji potreba za njihovim uslugama. Razmišljaju i o proširenju usluga, pa bi zapošljavale žene radi dnevne brige o starijim licima, dnevne brige o djeci, usluge majstora u kući i usluge keteringa, na zahtjev njihovih klijenata.
„Da li nešto možemo ili ne, o tome odlučujemo mi sami i niko drugi. Mladi ljudi trebaju da budu hrabri i da ne slušaju starije koji ih ubjeđuju da je za njih posao u nekoj državnoj ustanovi jer iskreno tamo ne možemo svi da radimo, ali ono što možemo jeste da radimo na samim sebi, da se usavršavamo i da vjerujemo u naše ideje iz samog želudca. Ako radimo na ostvarenju svojih želja i ako stvaramo uslove da se to dogodi, već smo uspjeli“, zaključuje Tamara.
Ova publikacija odabrana je kao dio omladinskog takmičenja Srđan Aleksić. U pitanju je regionalno takmičenje koje animira mlade da se aktivno angažuju u svojim lokalnim zajednicama i pronađu, dokumentuju i podijele priče o moralnoj hrabrosti, međuetničkoj suradnji i pozitivnoj društvenoj promjeni. Ovo takmičenje dio je nagrađivanog programa „Obični Heroji“ Centra za postkonfliktna istraživanja čiji je primarni cilj korištenje međunarodnih priča o spasiocima i moralnoj hrabrosti da promoviše međuetničko razumijevanje i mir među građanima Zapadnog Balkana.
Realizacija programa za omladinske dopisnike Balkan Diskursa je omogućena kroz sredstva fondacije Robert Bosch i Nacionalnog fonda za demokratiju.
